„Brojač zrna graška“ – ironičan je znaziv za statističare. Marsel Barc je jedan od najcenjenijih nemačkih statističara. Njegov rad je bio posebno važan za firme koje su pri kupovini drugih firmi htele da imaju realnu sliku njihovog bilansa. Ne sliku koju su one prezentirale, već sliku koju je Barc izračunavao na osnovu „sirovih podataka“. Potpuno uveren u mejnstrim-narativ, Barc je jednom, iznerviran provokacijama svog prijatelja koji je tvrdio da je narativ o koroni lažan, rešio da mu dokaže da greši. I bacio se na – svoj – posao statističke obrade sirovih podataka o pandemiji. Rezultat je bio porazan. Za njegovu tadašnju sliku sveta.
Barc je o svemu tome napravio i JuTjub-video u kojem je do najsitnijih detalja objasnio svoju statističku metodu. I odgovorio na pitanje: zašto su priče vladajućih političara o „povećanoj smrtnosti“, „broju inficiranih i obolelih“ i „opasnosti“ bile – pogrešne. Ubrzo je shvatio i koliko mediji bespogovorno služe vladajućem narativu.
Njegov video-snimak je brisan sa JuTjuba (pa vraćen) i svih društvenih mreža gde bi ga neko postavio. On sam je javno ocrnjivan i klevetan. Njegova blistava dotadašnja karijera se završila, njegova slika sveta je ruinirana, porodični život – potpuno promenjen. Dve godine kasnije, dao je intervju za „alternativni“ internet-magazin „Rubikon“. Evo teksta tog intervjua u celosti. (Prevod s nemačkog: Saša Bojić)
Informatičar i računarski analitičar Marsel Barc je verovao zvaničnom narativu o pandemiji – dok nije primenio svoja znanja na taj narativ i analizirao sirove podatke o kovidu. U intervjuu sa Tilom Grezerom on objašnjava zašto je to učinio i kakve pouke je iz toga izvukao.
G. Barc, pre godinu dana ste objavili video-snimak o „pandemiji u sirovim podacima“. Zašto ste, i na kakvoj stručnoj osnovi, počeli da brojite „zrna graška“ pandemije kovida-19?
Marsel Barc: To ispitivanje je podstakao jedan moj prijatelj koji je dovodio pandemiju u pitanje. Hteo sam da mu prezentiram razmere pandemije analizom sirovih podataka. I taj pokušaj je neslavno propao.
Ja sam informatičar i analitičar brojki. Kao oficir Bundesvera, studirao sam ekonomske i organizacione nauke i kasnije završio i privrednu informatiku. Osim toga, bio sam osnivač i direktor firme „cockpit4 d.o.o.“ gde su zaposleni bili specijalizovani za analizu podataka, vizualizaciju podataka i razvoj softvera.
U mom istraživanju pandemijskih brojki koristio sam isključivo podatke koji su bili javni, a njih sam obradio onako kako sam učio i to često radio u mom poslu. Tu proceduru na video-snimku objašnjavam korak po korak.
Šta ste pronašli? Da li se našto promenilo kada je reč o saznanjima iz te pandemijske godine?
Pronašao sam da moj prijatelj nije bio baš u krivu. Iz podataka Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), Nemačkog interdisciplinarnog udruženja za intenzivnu i hitnu medicinu (DIVI) i Instituta Robert Koh (RKI) po meni nije moglo da se zaključi da je u godini 2020. postojala pandemijska situacija – suprotno mojim očekivanjima i suprotno vladajućem mišljenju.
Od objavljivanja tog video-zapisa prošlog avgusta brojke u vezi sa koronom imaju veliki značaj u mom životu i mnogo toga sam naučio. U vreme objavljivanja sam još bio nesiguran kada je reč o tome da li moj rezultat korektan ili mi se možda potkrala neka gruba greška. Danas nema ni traga od te nesigurnosti. Svi važni iskazi iz mog videa su se potvrdili. Osim toga, tu sam se samo marginalno bavio i temom neželjenih efekata vakcinacije. Nažalost, dramatični negativni efekti koji su bili vidljivi u sirovim podacima su se i tu obistinili.
Za mene je bilo nerazumljivo to što je Institut Paul Erlih (PEI, vladin institut za cepiva i biomedicinske lekove) u vezi s tim primenio mernu metodu koja jeste bila etablirana, ali je primenio na potpuno nepodesan način. Radi se o analizi „Observed-versus-expected“ („Viđeno u odnosu na očekivano“) u kojoj su, međutim, „zaboravili“ da obuhvate sve smrtne slučajeve – a to je bilo apsolutno neophodno. Tako PEI nikako nije mogao da prepozna opasnost. Smatram nepodnošljivim to što je jedna državna institucija mogla da napravi tako ekstremnu grešku i da nju mesecima nije ispravljala. Želeo bih da novinari malo bolje gledaju i ispituju stvari.
Da li ste u vezi s tim u kontaktu s drugim naučnicima i stručnjacima? Možete li da kažete nešto o njihovim procenama?
Video-snimak je imao daleko više od milion pregleda na JuTjubu, Telegramu i drugim platformama. Pored neverovatnog broja dopisa zainteresovanih laika, kontaktiralo me je više matematičara, statističara, informatičara i lekara i poslalo mi dalje podatke i dopunske analize. Sa nekim stručnjacima sam stupio u razmenu sa dubokim analizama. Drugi naučnici su međusobno vodili žive stručne diskusije u vezi sa mojim radom i slali mi njihove zaključke.
Da, moje predavanje ima slabosti i nije naučni rad. Ali, svi njegovi ključni iskazi su potvrđeni. Podaci stavljeni na uvid javnosti nisu ukazivali ni na kakvu pandemiju u Nemačkoj 2020. Rezultat mojih analiza se fundamentalno razlikuje od zvaničog narativa politike i mejnstrim-medija. Tu vidim svetove koji su potpuno razdvojeni.
Gde vidite uzroke za tu tazliku između Vaših saznanja i zvanične prezentacija podataka o pandemiji?
Stvarne podatke o pandemiji, dakle, sirove podatke, građani uopšte ne dobijaju na uvid – ukoliko ne istražuju sami. Postoje institucije (RKI, PEI, DIVI itd.) koje zaklanjaju te podatke i na svoj način interpretiraju i prezentiraju brojke. Interesne sfere tih institucija ostaju neprozirne.
U mom videu detaljno pokazujem kako pogrešnim baratanjem raspoloživim sirovim podacima i nepotpuno prikazanim podacima može da se stvori iskrivljena slika realne opasnosti. Savezni zavod za statistiku, na primer, permanentno „zaboravlja“ da broj umrlih dovede u odnos sa brojem stanovnika i uz mnogo tam-tama nam prezentira „apsolutne brojke“. DIVI nam uz pomoć trikova prikazuje da je zdravstvo preopterećeno. RKI pozitivno testirane, među kojima najmanji broj ljudi uopšte ima simptome, prikazuje kao inficirane, i tako dalje. Da li iza toga stoji namera ili nesposobnost – na to ne mogu i neću da odgovorim.
Zašto Savezni zavod za statistiku širi te besmislice – to mi je potpuno zagonetno. Kada je reč o DIVI, to donekle mogu da razumem. DIVI je savez koji zastupa neke interese. Takvi savezi zastupaju interese svog članstva koje se nalazi pod enormnim finansijskim pritiskom. Knjiga „Mafija sa intenzivne nege“ Toma Lauzena i Valtera van Rosuma pruža dobar uvid u to kako se manipulacijom brojki dolazi do novca. To je zapravo veliki korupcionaški skandal. Autori govore čak o „organizovanom kriminalu“. Ali to kao da nikoga ne zanima. Sve ide po starom.
RKI, PEI i STIKO (Stalna komisija za vakcinacije) su takođe ustanove koje kritikujem. O mogućim interesima neću na ovom mestu ništa da kažem. Činjenica je, međutim, da su te institucije direktno podređene nemačkom Ministarstvu zdravlja i moraju slušati njegove instrukcije.
Novinari, sudije i lekari se, nažalost, slepo pouzdaju u te institucije i nekritički šire njihovo viđenje. Politika stanje stvari kada je reč o podacima uzima kao osnov zasvoje odluke i odbija da sasluša stručnjake sa suprotnim pozicijama – kojih ima mnogo.
Matematički didaktičar Volfram Majerhofer je još 2. aprila 2020. u Frankfurter algemajne cajtungu upozorio na opasnost od donošenja pogrešnih političkih odluka na osnovu nepreciznih podataka i govorio o „krizi matematičkog obrazovanja“. Kako Vi vidite tu izjavu?
Mogu samo da se složim s njom. Sa podacima je napravljena zbrka. Apsolutni brojevi su tamo gde samo procentualni navodi imaju smisla i obrnuto; važni parametri se „zaboravljaju“ i tako dalje. Naše vlasti i institucije delom ignorišu osnove statističkih razmatranja. Ljudi sa stručnim znanjem odjednom više nisu u stanju da razumeju najjednostavnije matematičke odnose. Brojke koje ne odgovaraju sopstvenom stanovištu se „savijaju“ dok se u njega ne uklope. Sve to mi ponekad izgleda kao neka religija.
Kada je reč o običnim građanima, za to još imam razumevanja. Kada se radi o lekarima i novinarima, to mi teže pada. A baš nikakvo razumevanje nemam za Savezni zavod za statistiku kada on na takav način preparira i objavljuje podatke. Kada se zna da se taj Zavod obavezao na pridržavanje standarda kvaliteta u analizi podataka (Quality Declaration), mogu samo da se čudim onome što objavljuje.
Tamošnje iskaze o smrtnosti u 2020. su po mom mišljenju velika glupost. Evo nekim primera: „Talasi korone su doveli do povišene smrtnosti u Nemačkoj“, „Povišena smrtnost se pokazuje kada izolovano posmatramo 2020. godinu“, „Bilo je to 5 odsto ili 46.000 umrlih više nego 2019. godine“. Smatram da je to navođenje stanovništva na pogrešne zaključke jer se starosna struktura i rast stanovništva ignorišu i tako slika potpuno iskrivljuje.
Pitam se da li bi to moglo da bude i krivičnopravno relevantno. Isto tako ozbiljno se pitam da li ovde imamo posla sa zloupotrebom javne funkcije na štetu javnosti ili bi ombudsmani Saveznog zavoda za statistiku u vezi s tim morali da provere sumnje na korupciju. A jedna funkcionalna „sedma sila“ bi se sigurno ozbiljno pozabavila tom temom.
Šta je, po Vašem mišljenju, razlog zbog kojeg vladina politika sledi tu interesima vođenu intepretaciju podataka i njome već dve godine obrazlaže mere koje uključuju i velika ograničavanja osnovnih prava?
Ne znam. U početku sam mislio da je u pitanju previd – jednostavna greška. Mislio sam da mogu da pomognem da se ta greška koriguje. Pisao sam pisma našoj predsednici opštine i išao i na sednicu okruga da bih ukazao na grešku. Pisao sam elektronska pisma našem Zavodu za zdravlje i službenom lekaru. Mislio sam da sam na stručnom nivou mogao da budem od pomoći.
Danas više to ne mislim.
Moje angažovanje nije ništa donelo. Nije bilo nikakve spremnosti da se ni za milimetar odstupi od zvaničnog kursa. Možda sam previše očekivao. Možda su moji predlozi bili van političkog manevarskog prostora. Ne znam.
Danas sam prestao sa tom vrstom prosvećivanja. Ne trčim po Titaniku da bih upozorio na sante leda ili veliku rupu u trupu. Brod danas ima maksimalno nagnut položaj. Više se – sa onima koji su takođe primetili taj nagnut položaj – staram o čamcima za spasavanje.
To za mene znači: jačanje decentralizovanih, seoskih i autonomnih struktura. Ako utikač za struju, slavina za vodu, grejno telo ili samoposluga više ne budu isporučivali ono što treba da isporuče – ili to za mene postane nedostižno – neću da budem nepripremljen. Računam sa raznim nestašicama od jeseni. Tamo gde živim, decentralizovane strukture još postoje. Ne moramo da počnemo od nule.
U etabliranim medijima gotovo da nema protivljenja zvaničnim objašnjenjima. Pre ovog razgovora ste mi rekli da ste se sa svojim saznanjima obratili i novinarima i redakcijama – ali da oni nisu reagovali. Šta je, po Vašem mišljenju, razlog za to?
U svakoj prilici nudim kontakt sa novinarima da bih pisao o mojim brojkama ili onome što sam doživeo. Mnogi ljudi su sledeći taj poziv i sami tražili kontakt. Sam sam kontaktirao najmanje 50 redakcija. Do danas nijedan od vodećih medija nije bio spreman da izveštava o mojoj analizi. To je kao zid koji ne mogu da probijem.
O razlozima za to mogu da iznosim samo pretpostavke. Da li je u pitanju unutrašnji stav novinara, nedostatak hrabrosti ili se radi o granicama slobodnog izveštavanja? Ne znam. Ali želim da iskoristim i ovu priliku da ponudim kontakt novinarima klasičnih medija koji su spremni da – što se mene tiče i kritički – izveštavaju o mojim brojkama i mom radu.
Umesto da Vam se obrate novinari, dospeli ste na nišan takozvanih „kontrolora istinitosti“, „fektčekera“. Šta ste tu doživeli?
Da, tako je. „Folspferpecer“ i „Korektiv“ (najuticajnije grupe „novinara-fektčekera“ u Nemačkoj – prim. S.B.) su objavili takozvane „provere istinitosti“ mog rada. Imao sam i prepisku sa jednom novinarkom „Korektiva“ pre nego što je objavljen tekst o mom radu. Advokat Joahim Štajnhefel je na jednom blogu dokumentovao tu prepisku.
Kada je objavljena „provera“, tu nije moglo da se nađe ništa od mojih odgovora novinarki. Presuda „Korektiva“ je glasila: „Video-snimak je van konteksta i vodi u zabludu“. Time sam markiran. Otada niko iz mejnstrima više nije hteo da priča sa mnom. Praktično sam ućutkan. Oni koji su moj video-snimak prosleđivali po Fejsbuku ili Tviteru, rizikovali su da budu opominjani ili brisani. A video sam i da se mnogim kritičarima, na primer, sa naučnicima Kristofom Kubanderom i Štefanom Homburgom, dešava isto. Izgleda da u tome postoji metoda.
Umesto zvanične korekcije pogrešne interpretacije pandemijskih podataka, sada se pre predstojeću jesen nastavlja stvaranje panike. Ponovo bi trebalo sprovoditi upitne mere kao što je opšta obaveza nošenja maski do oktobra do Uskrsa. Kako to vidite?
Kuriozitete novog stvaranja panike sakupljam na mom Telegram-kanalu. U planovima vlade da ponovo uvodi mere ignoriše se veštačenje o evaluaciji mera protiv korone. A u njemu se, između ostalog, konstatuje da nije uočljiva nikakva veza između broja pozitivno testiranih – i jačine mera. Suviše je očigledno da se ovde odavno ne radi o brojkama i činjenicama. Ovo više nema nikakve veze sa razumom, odgovornošću i solidarnošću.
Jedino objašnjenje koje mi izgleda logično za sva ta događanja jeste da se tu slede neki drugi ciljevi. Sve te mere nemaju baš ništa sa zdravstvenim staranjem. Iako ne znam tačno šta se tu dešava, razumeo sam dovoljno i počeo da delam – oprostio sam se od pokušaja da nešto hoću ili mogu da promenim.
Želeli biste da postoji otvoreni diskurs o Vašim saznanjima i saznanjima drugih „brojača zrna graška“. Kako bi to moglo da se ostvari ako se oni koji iznose sumnje i kritike stalno ocrnjuju, njihove reči se prećutkuju i protiv njih se vodi borba – kada kritičari moraju računati sa egzistencijalnim posledicama, sve do socijalnog izopštavanja?
Bilo da se radi o Majerheferu, Homburgu, Kubandneru ili drugim uglednim statističarima, svima je negde isto: njihova naučno utemeljena saznanja retko nalaze put do vodećih medija. Onaj ko nije ignorisan – biva ocrnjen. Iskreno rečeno, ja sam pesimista u pogledu mogućnosti da se tu narednih meseci nešto promeni. To je kao neka kolektivna trauma koja sprečava pojavu otvorenog diskursa.
Kada, na primer, čitam tekstove psihijatra Hans-Joahima Maca, počinjem da shvatam šta se dešava u našem društvu. Ali, zaista mi je teško da izdržim zloupotrebu matematike i brojeva. Većina odgovornih u organima vlasti i institucijama je nekritički učestvovala u igri i sada ne može da podnese da se otkrivaju faktičke manipulacije.
Kako sami kažete, proživeli ste dve turbulentne godine. Kakve lične zaključke ste izvukli iz vaših doživljaja?
Opisani doživljaji sa neozboljnim brojkama državnih vlasti, napadi „fektčekere“ i vodećih medija su me najpre veoma uznemirili.
S druge strane, tek tako sam shvatio da su pojmovi kao „teoretičari zavere“, „foliranti“ i „kverdenkeri“ propagandni pojmovi koji se koriste da se sprečilo suočavanje sa kritičarima. To najbolje shvatate kada ste sami na meti te propagande. Rezultat svega je da su me ta iskustva motivisala da pogledam predavanja i pročitam knjige ljudi na koje su me pre toga uvek upozoravali kao na „opasne“, Paula Šrajera, Danijelea Ganzera, Ernsta Volfa, Mihaela Majena, Matijasa Brekersa, Hermana Plope, Hans-Joahima Maca itd.
Suočavanje sa njihovim radovima je okrenulo moju sliku sveta tumbe. Moj život u „lepoj uređenoj zemlji“ i u „slobodarskom demokratskom porektu“ je, kako danas vidim, bio velika iluzija. Moje poverenje u naše političare i naše vodeće medije je potpuno uništeno.
Danas živim u zemlji kojom se upravlja psihološkim operacijama, koju odlikuju strukturalno korumpirani sistemi podražaja i koja funkcioniše na osnovi surove ucene. Mediji su tu najvažniji oslonac.: „Sedma sila“ i društvu de fakto više ne postoji.
Kraj finansijskog sistema se bliži, a očigledno poželjno „kreativno uništenje“ o kojem Klaus Švab tako rado govori, za mene više nije nikakva izmišljotina.
Ovaj duboko neljudski sistem podstiče još samo na – njegovo napuštanje. To je posledica koju sam izvukao sa svojom porodicom. Za nas se put sadrži u što većem oslobađanju od zavisnosti od starog sistema. Borba protiv „starih struktura“ bi bila samo gubljenje vremena. Radije sa ljudima ovde na licu mesta stavaramo „novi svet“. To doživljam kao nešto što me najdublje ispunjava.
