U Zakonu o ustrojstvu sudova (GVG par. 146) postoji paragraf koji se odnosi na javne tužioce:
„Službenici javnog tužilaštva imaju da se povinuju službenim instrukcijama svojih pretpostavljenih“.
Neposredan „pretpostavljeni“ javnog tužioca je rukovodilac njegove grupe; sledi viši jasni tužilac, rukovodeći viši tužilac, kao i vrhovni tužilac. A njegov pretpostavljeni je, prema Zakonu (GVG par. 147) – pokrajinski ministar pravde. Kada ministar pravde odluči da se ne podiže optužnica, onda ta odluka mora da se poštuje.
Nezavisnost sudija je i formalno zagarantovana. Nezavisnost onih koji uopšte omogućavaju da se do suđenja stigne – nije.
SLUČAJ SA EVROPSKIM SUDOM PRAVDE: Pre nekoliko godina su se dvojica Litvanaca i jedan Rumun krili u Irskoj jer je za njima raspisan evropski nalog za hapšenje. Na tragu su im bile litvanske i nemačke vlasti. Oni su na to podneli žalbu irskom sudu.
Evropski sud pravde je 27. maja 2019. u tom slučaju doneo presudu prema kojoj litvanski javni tužioci imaju pravo da izdaju evropske naloge za hapšenje. Ali da nemački – nemaju, jer nisu nezavisni od izvršne vlasti, tj. od vlade.
Pomenuti zakonski paragraf u Nemačkoj potiče iz Zakona o ustrojstvu sudova iz 1879. godine – i otada nije menjan.
Nemačka profesionalna udruženja sudija i javnih tužilaca odavno traže da se njihova delatnost reguliše posebnim zakonom kojim bi bilo okončano pravo vladajućih političara da im određuju protiv koga smeju da podižu optužnice.
To podržava i Savet Evrope koji od svojih članova traži da preduzmu mere koje bi omogućile da „javni tužioci ispunjavaju svoju dužnost bez neopravdanog mešanja sa strane“. A Evropska komisija smatra da javni tužilac u EU „ne sme ni da traži instrukciju ni da joj se povinuje“.
PROTEST VRHOVNOG TUŽIOCA RANGEA: U avgustu 2015, nemački federalni vrhovni tužilac Harald Range pred novinarima je saopštio da bi rado podizao optužnice „po pravu i zakonima“, ali da ne može – jer ga u tom sprečava ministar pravde. Tada je ministar pravde bio Haiko Mas.
Range je tada izgovorio rečenicu koja će ga koštati funkcije: „Uticanje na istragu zato što njen mogući rezultat ne izgleda politički oportuno, napodnošljiv je zahvat u nezavisnost pravosuđa“.
Ministar Mas je nekoliko sati kasnije poslao Rangea u prevremenu penziju (Range je imao 67 godina i do regularnog datuma penzionisanja je imao samo nekoliko meseci). Pri tome je Mas imao „punu podršku“ tadašnje kancelarke Angele Merkel.
SKANDAL SA PORTALOM „NECPOLITIK“: Do svega toga je došlo nakon što je novinarski portal Necpolitik.org objavio izvode iz tajnih dokumenata Službe za zaštitu ustavnog poretka. Iz dokumenata proizilazi da Služba namerava da poveća obim špijuniranja korisnika interneta.
Tadašnji šef Službe Hans-Georg Masen je podneo krivičnu prijavu protiv „Necpolitike“ i tražio čak podizanje optužnice zbog veleizdaje. Javni tužilac Harald Range je bio spreman da podigne takvu optužnicu. Ministar pravosuđa Mas se najpre držao neutralno, ali je javnost u čitavom slučaju videla hajku na novinare i napad na slobodu štampe, tako da je Mas odlučio da zaustavi čitavu priču. I tako je došlo do Rangeove pobune i njegovog otpuštanja.
SUROGAT ZVANI „ANKETNI ODBOR“: Umesto da ih propituju sudije, nemačke političare obično propituju članovi parlamentarnog anketnog odbora koji se formira kada se pojave npr. optužbe za korupciju. Saslušanja pred anketnuim odborom mogu trajati više dana, pa i nedelja, i obično nemaju nikakve ozbiljne posledice po dotičnog političara. Tako je bilo i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u slučaju „Cum-Ex“-afere.
