EUropljani su za mene posebna vrsta ljudi koja, kada govori o „Evropi“, misli samo na EU. „Evropa mora pružiti jasan odgovor“. „Na putu ka Evropi, Srbija mora da ispuni važne kriterijume“.
Takvi ljudi su uzurpirali jedan pojam sugerišući da je Evropa nešto više od naziva kontinenta.
„Evropska unija“ je legitiman naziv organizacije. Ali, gotovo sve njene podorganizacije imaju odrednicu „evropski“. Npr. „Evropska komisija“ a ne „Komisija EU“. To je nekorektno, jer se Evropa ne može istovremeno pojavljivati na dva mesta.
Rođen sam u Beogradu kao Evropljanin. Činjenica da sam Evropljanin za mene ne znači nikakav kvalitet po sebi.
EUropljani u Evropskoj uniji vide takav kvalitet. I to je legitimno. Ne želim da ulazim u to koliko je Evropska unija kvalitetna ili nekvalitetna.
Ali tvrdim: oni koji govore „Evropa“ a pri tome misle isključivo na EU, služe se jezikom izopštavanja.
A jezik izopštavanja je jezik diskriminacije.
Može li EU da se izražava drukčije, bez upotrebe jezika diskriminacije? – Može, i te kako. Svima koji to hoće da provere – a posebno EUropljanima – preporučujem da pročitaju bilo koji od izveštaja koji EU podnosi Savetu Evrope.
Savet Evrope ima mnogo više zemalja-članica od EU a članice EU su učlanjene i u Savet Evrope. Korišćenje pojma „EU“ kao „Evrope“ u kontekstu komunikacije ove dve organizacije može da stvori samo zbrku.
I zato u izveštajima EU Savetu Evrope zbrke – nema. Izvolite pogledati. Na primer, čuveni izveštaj Žan-Kloda Junkera kao predsednika EK Savetu Evrope (2006). Već i u samom naslovu izveštaja, EU je EU, Savet Evrope je Savet Evrope, a Evropa je kontinent na kojem svi koegzistiraju. Obe organizacije se pominju kao mogućnosti „ujedinjenja Evrope“, što je takođe u redu. Nema poistovećivanja EU sa Evropom.
Ali zato politički govor bez toga ne može. Pogledajte samo šta je o „Zapadnom Balkanu“ (još jedan pojam sa funkcijom izopštavanja) rekla nemačka državna sekretarka za Evropu Ana Lirman u januaru 2022:
„Za nas je od centralnog značaja da su te zemlje deo evropske kuće i da stvarno tu i pripadaju – i iz geostrateških premišljanja. Mi u Evropi mnogo govorimo upravo o evropskom suverenitetu. A ako kao Evropljanke i Evropljani hoćemo da budemo suvereni, moramo uspeti da stvarno donesemo stabilnost i saradnju na Zapadni Balkan, koji je zapravo već u evropskoj kući, samo što to nije i formalno.“
Koliko prenemaganja u jednom jedinom kratkom iskazu! „Evropska kuća“, šta li je to? Svet „zajednice vrednosti“ koja smatra sebe arbitrom demokratije. I ovlašćenom da definiše šta je znak, a šta je označeno?
Poruka „već ste u Evropskoj kući ali ne i formalno“, za mene znači isto što i „morate da se kvalifikujete za život“. Treba li da naglasim da su oni koji prilježno ponavljaju svoju mantru o „zajednici vrednosti“ obično isti oni koji se redovno služe ovakvim jezikom diskriminacije?
Anu Lirman ovde uzimam samo kao primer za nebrojene političke figure EU od kojih je ne smatram ni boljom, ni lošijom. Njena izjava se samo ponudila kao primer šizofrenih poruka političara koji uopšte nisu u stanju, niti ih zanima, da izađu iz svoje umišljenosti – i sagledaju neku drukčiju perspektivu.
Sintagma „Balkanske zemlje Evrope“ je za ovu političarku verovatno nemoguća konstrukcija. Nešto što ne može da prevali preko usana. I zbog toga je „Balkan“ tako reći „već u Evropskoj kući“, ali to treba da postane i „formalno“, istomštogođ, tu ste, vi to jeste, ali zapravo niste, vi ste deo naše velike porodice, ali ipak morate da izvadite novu krštenicu, ali sredićemo mi sve to samo ako se potrudite.
Takve poruke mogu da šalju samo oni koji sebe vide kao gazde a ne kao partnere.
Šta Vi mislite? Ovaj tekst je deo akcije Postojbine.com u kojoj se od predstavnika EU, posebno onih na Balkanu, a pre svega „domaćih“ predstavnika EU u evropskim zemljama Balkana koje nisu članice EU, traži da se izjasne o jezičkom instrumentalizovanju pojma Evrope. Tokom narednih dana i nedelja će biti prilike da pročitate šta misle – i sami kažete ili napišete da li se slažete sa mnom ili ne – i zašto. Uz moje pravo na komentar.
