Buenos Ajres je odlučio da olakša pristup svojoj dokumentaciji o nacističkim zločinima. Nemačko pravosuđe, međutim, ima nešto protiv te transparentnosti. Gabi Veber piše za Telepolis.
Argentinski upravni sud je pre nekoliko dana potvrdio prvostepenu presudu prema kojoj dokumentacija o odbeglim nacističkim zločincima mora biti stavljena na raspolaganje tužiteljki – novinarki Gabi Veber.
Reč je pre svega o zvanično overenim kopijama dokumenata o navodnoj otmici ratnog zločinca Adolfa Ajhmana u maju 1960 – i to do 24. avgusta 2021. To su telegrami i teleksi koje su razmenjivali argentinski konzulat u Tel Avivu i Ministarstvo spoljnih poslova u Buenos Ajresu u maju i junu 1960. godine.
Izveštaji su šifrovani i još uvek se drže u tajnosti. Iz njih bi trebalo da postane jasnije kako je Ajhman iz argentinskog pritvora prebačen u Izrael i kako su izgledali dogovori Argentine i Izraela. U istorijskim udžbenicima piše da je izraelska tajna služba Mosad u herojskoj akciji otela Ajhmana Argentincima.
Gabi Veber je do te dokumentacije pokušala da dođe još 2016. godine – bezuspešno. Usledilo je višegodišnje natezanje sa argentinskim institucijama i višestruko podnošenje tužbi sudovima. U oktobru 2020. je Argentinski upravi sud doneo presudu da se sa traženih dokumenta skine plomba „jer u demokratskom društvu sve informacije vlasti moraju biti dostupne javnosti“ – doduše, i tu još postoje izuzeci, regulisani posebnim zakonom.
Gabi Veber navodi da odgovarajuća dokumentacija postoji i u Nemačkoj i da od 2008. pokušava da dođe do nje. Godine 2010. su sudije Saveznog upravnog suda donele presudu da se pojedini dokumenti stave na uvid. Ne i čitava dokumentacija. Sud je, naime, prihvatio argumentaciju kancelarskog ureda prema kojoj bi otkrivanje ostalih dokumenata moglo da našteti „dobrobiti države“ i da valja poštovati dogovore među tajnim službama.
Novinarka sada podnosi tužbu i protiv nemačke tajne službe BND koja neće da objavi dokumenta iako je prošao njihov „zaštitni rok“ od 60 godina.
